Gradovi na Tasosu

I u drugim delovima ostrva osim Limenasa ima jako lepih i zanimljivih mesta za obići. U unutrašnjosti ostrva, gradići se ističu po svojoj ruralnoj arhitekturi; tipične za ovo područje su kamene kuće sa crvenim ili krovovima od drveta.

 – Prinos je najveće selo u zapadnom delu ostrva, na oko 20ak km od Limenasa i jedan je od najvažnijih regiona za privredu ostrva zbog naftnh polja koja su pronađena u njegovom podmorju ‘70ih godina. Ovde možete naći prodavnice, dragstore kao i Dom Zdravlja za slučaj bilo kog zdravstvenog problema. Prinos ima svojevrsnu atrakciju u vidu pijačnog dana na otvorenom svakog ponedeljka ujutru. U selu postoji i fabrika koja proizvodi poznato biološko maslinovo ulje ’’Kardiofilo’’, fabrika maslina i udruženje proizvođača meda sa Tasosa. Turistička infrastruktura se poboljšava iz godine u godinu. Primetićete da skoro svako selo na ostrvu ima svog imenjaka, odnosno svoju ’’Skalu’’ ili ti luku na obali. To potiče od kada su ljudi pravili naselja u unutrašnjosti ostrva da bi se zaštitili od pirata.

– Tako i Prinos ima svoju Skalu Prinos (Skala Prinou) – luka i grad smešten na severozapadu ostrva, na oko 17 km od Limenasa  i 24 km od Limenarije. Ovo je druga luka Tasosa i grad koji trajektom spaja ostrvo sa kopnom Grčke, odnosno gradom Kavala. Malo prelepo brodogradilište je još uvek u funkciji. Ovo je mali gradić u kojem se apartmani i prodavnice protežu duž obale. Ovde većinom lokalci razvijaju biznis. Okružena je sa par dugačkih, lako dostupnih peskovitih plaža, od kojih su dve dobile plavu zastavicu. Fini pesak postepeno uranja u vodu, tako da je more plitko i uglavnom mirno, čisto, idealno za decu. Zalazak sunca leti je ovde spektakularan. U blizini Skale Prinos se nalazi jedna od najvećih naftnih platformi u Grčkoj.

Kada se od Prinosa uputite u brda možete obići Kazaviti – (poznato i kao Makro i Mikro Prinos) najstarije naselje Prinosa, skriveno između šume i planina, a kamene kuće sa drvenim balkonima izgrađene su na padinama brežuljaka. Pod zaštitom je zahvaljujući svojoj tradicionalnoj arhitekturi. Selo je bilo napušteno tokom više decenija i nakon toga je ponovo otkriveno 80ih, možda je upravo to razlog što je očuvalo svoju originalnost i autentičnost. Predeo je ruralnog tipa, ovde nema prodavnica i radnjica, ali na centralnom trgu postoje odlične taverne gde možete naručiti autentično jelo, jagnjeće kotlete, koje se spremaju isključivo od jaganjca sa Tasosa.

Vredi posetiti i najnovije izgrađeno naselje, koje se nalazi na oko 4 km od Prinosa, Dasilio Prinos (Dasillio Prinou) – to je zapravo mala šumica/gaj zimzelenog drveća, specijalno namenjena za rekreaciju turista sa sve roštiljem, igralištem i prelepom plažom.

Skala Marion je jedno tipično, ostrvsko, ribarsko mestašce na jugu Tasosa, koje se nalazi uz mesto gde su se u prošlosti vadili minerali iz rudnika. Nekada davno je bilo luka sela Maries, kada su samo ribari i mornari živeli ovde. Ima 3 prelepe plaže: gradsku, Atspas i Beba, i nekoliko taverni koje gledaju na more, sa odličnim, svežim morskim plodovima. Turizam još uvek ovde nije razvijen i smeštajnih kapaciteta nema mnogo. Skala Marion znači kapija (vrata) u selo Maries u planinama, koje je na 12 km udaljenosti i do kojeg se dolazi kroz gustu borovu šumu i maslinjake.

Maries je antičko, srednjevekovno selo, izgrađeno u unutrašnjosti ostrva na dosta velikoj nadmorskoj visini, zahvaljujući čemu se pruža predivan panoramski pogled. Ulice su uske, a kuće su iz bezbednosnih razloga građene veoma blizu jedna drugoj, njihove terase i krovovi su od rezbarenog drveta. Selo ima oko 800 stanovnika, a meštani se uglavnom bave stočarstvom i pčelarstvom, prema tome ovde možete pronaći prvoklasan med, posebno onaj od borovih iglica. Prema legendi, ovo selo su napali pirati i spalili ga, a jedine koje su preživele su bile dve Marije po kojima je i dobilo ime. Prvobitno je bilo izgrađeno prekoputa manastira Panaguda, ali je kasnije izgrađeno novo, na novoj lokaciji, sakriveno od gusara, gde se i dan danas nalazi. Selo ima malu crkvicu sagrađenu 1800. godine, koja je posvećena ‘’Susretu Arhanđela’’, ukrašenu brojnim delima monaha. Ovo seoce nije turistički razvijeno, i dalje je vrlo lepo, a ima par taverni i mini marketa. Ovde ćete naći mir i tišinu ako je to ono što tražite, a mali kafić u centru sela pod večnim dudom je mesto koje vredi posetiti.

Veoma blizu u okolini Mariesa može se posetiti Kastro, potpuno napušteno naselje čije ime u bukvalnom prevodu znači zamak. Na ovom mestu su ostale ruševine Đenovskog zamka, po čemu je naselje i dobilo ime. Naselje smešteno na 450 metara nadmorske visine među kanjonima i klisurama, nije vidljivo sa obale. Izgrađeno je kao ideja da se selo zaštiti od pirata, koji su u davnim vremenima harali Mediteranom. U njemu je konstruisana crkva starija od samog ostrva posvećena Agiosu Athanassiosu. Prema ovom svecu domoroci ostrva osećaju veliku privrženost i svakog 18.januara kada je dan Sv.Atanasiosa, selo zaživi. Mnogi meštani Tasosa tog dana dolaze u Kastro kako bi uživali u hrani, muzici, piću i zabavi.

Takođe, ono zbog čega turisti posećuju Maries je i malo veštačko jezero Jena i vodopad udaljeni oko 400 m od sela.

– Na obali, 38 km jugozapadno  od Limenasa nalazi se drugi po veličini grad na ostrvu Limenarija (Limenaria). Broj stanovnika Limenarije je gotovo isti broju ljudi koji živi u Limenasu a i samo ime je varijanta imena glavnog grada Limenas. Iako je prvobitno bila malo selo naseljeno poljoprivrednicima iz planinskog sela Kastro, koji su se preselili u Limenariju zbog posla, značajno se razvilo, ne samo zahvaljujući porastu broja stanovnika, već još od 1922. god. kada je veliki broj grčkih izbeglica emigrirao iz Male Azije i ovde se nastanio. Oni su sa sobom doneli drugačiju kulturu, ideje, kreativnost i život u novu zajednicu. Karakteristične za Limenariju su kuće koje su podigli Turci 1900. god. i elegantne neoklasične vile. Poznata je po rudnicima, gde je nemačka firma Špajdel (Speidel) eksploatisala rudu gvožđa sa Tasosa sve do 1963. god. Njihova nekadašnja upravna zgada Palataki (‘’mala palata’’) podseća na stari zamak i svojevrsna je atrakcija za turiste. Limenarija ima dve pešačke zone, jedna je popločana ulica, zatvorena za saobraćaj, puna restorana, taverni, barova, kafića, prodavnica suvenira, butika, a druga je još lepša i idealna za opuštanje jer ide neposredno uz more. Prijatna šetališta daju ovom mestu veselu i živahnu atmosferu. Uprkos tome nema toliko gužve kao u obližnjem Potosu, jer je plaža veoma dugačka, odnosno tu ima par spojenih plaža, a restorani i kafići nisu koncentrisani na jednom mestu, već su ‘’razbacani’’ duž obale. Ovde postoji mala gradska plaža, a u blizini je i jedna lepša plaža Tripiti, sa čistom vodom i finim peskom. Na oko 20 min hoda od centra Limenarije je plaža Metalija (Metalia), koja važi za jednu od najboljih na ostrvu. Do nje se dolazi preko brda na kome se nalazi Palataki, pa nije pogodna za ljude sa malom decom. Metalija plaža ima poseban šarm jer se u njenom zaleđu nalazi stari rudnik, koji svojim visokim pećima daje plaži posebnu scenografiju. Na plaži se nalaze mnogobrojni mermerni spomenici, a neizostavan za obići je Zodijak – niz od 12 mermernih horoskopskih znakova. Takođe, u blizini je i fabrika zlatnog i srebrnog nakita Iris Gold.

– Par kilometara dalje južno, za oko 20-30 min peške stiže se do mesta Pefkari (Peukari) (grč.pefka-borovi), koje je nekada bilo mesto okupljanja ribara, a danas je malo turističko naselje. Istoimena plaža sa pogledom na Atos može se podeliti na dva dela kad se gleda sa obale: desni deo plaže je sačinjen od peska, dok je drugi, levi deo kamenit. U peskovitom delu ima taverni, barova i jedan mali snek-bar. Ponuda raznih sportova na vodi je velika i iz tog razloga plaža je dosta posećena. Idealna je za ljubitelje ronjenja i snorkinga. Na samoj plaži nalazi se ronilački klub ‘’Diver to diver’’ i centar za vodene sportove ‘’Albatros’’. Plaža jeste peščana, ali u vodi ima šljunka i kamenih ploča nezgodnih za ulaz, ipak voda je veoma čista i nosilac je plave zastavice, koja simbolizuje čistoću vode i dobru organizovanost plaže. Deo plaže ispred kampa ‘’Pefkari’’ (leva strana gledano sa obale) je dosta miran, nema gužve a prostire se sve do malog luksuznog hotela Aleksandra, gde se nastavlja privatna plaža hotela, koja je svima dostupna. Prilaz vodi je malo nezgodan zbog sitnog i oštrog kamenja, pa su napravljene stazice kroz vodu koje vode do peščanog dela. Plaže u Pefkariju su odvojene šumovitim rtom. Duž cele obale su kišobran borovi, koji su karakteristični za ovo ostrvo.

Pefkari je bilo jedno od prvih područja u južnom Tasosu koje se razvilo kao turističko mesto. Veoma je pogodan za porodice sa malom decom, zbog svog mirnog mora i za sve one koji vole miran i opuštajući odmor a da s druge strane da imate šta videti i gde otići.

– U produžetku, na 800 m od Pefkarija već počinje Potos – malo priobalno naselje i letovalište na južnoj strani ostrva. Veoma je popularno tokom letnje sezone, posebno među mlađom i energičnom populacijom, koja ovde dolazi zbog jedinstvenog noćnog života, kakvog nema na ostrvu. U prošlosti ovo je bilo ribarsko naselje, koje su koristili meštani Teologosa, predivnog planinskog sela u blizini, a razvio se pre nekoliko decenija. Potos je destinacija koja je atraktivna tokom cele godine, jer je zimska sezona najbolje vreme za ribolov, koji je ovde veoma zastupljen zahvaljujući tome što su na ovoj strani ostrva vode dublje, bogatije ribom različitih vrsta.

Sve je malo skuplje u odnosu na obližnju Limenariju, ali Potos ima lepšu plažu. Turistička infrastruktura je u potpunosti organizovana. Ima mnogo turističkih objekata i sve što vam je potrebno za kompletan boravak na ostrvu. Tako ćete u uskim uličicama ovog naselja, pronaći apoteke, rent a car, prodavnice, butike, supermarket, pekare, mesare, bankomat, internet cafe itd. Smešatajnih kapaciteta takođe ima jako mnogo, a za one koji vole manje gužve, privatne kuće iznad magistrale su dobar izbor, jer je ovaj deo mirniji za razliku od dela između magistrale i obale. Restorani i barovi su uglavnom skoncetrisani neposredno uz samu plažu.

Potos ima peskovito-šljunkovitu gradsku plažu, koja počinje od centra mesta i proteže se na 2 km. Osim pomenutih restorana i barova, na plaži se nalaze i poslastičarnice, kafići , noćni klubovi, tako da je kako danju, tako i noću krcato, veoma prometno i glasno. Južni kraj ove gradske plaže, poznat i pod nazivom San Antonio (Agios Antonios), je nešto mirniji, voda je plitka i bezbedna pa je ovaj deo plaže idealan za porodice sa malom decom.

– Put dužine 10 km od Potosa vodi u unutrašnjost ostrva do Teologosa, najstarijeg i najnaseljenijeg sela na ostrvu, izgrađenog na prelepom mestu, naspram stenovitog belog vrha, a okružen šumama. Ovaj mirni zaseok od 2000 duša poznat je po svojim u belo obojenim i tradicionalnim, usko postavljenim kućama, izgrađenim u makedonskom stilu, sa kamenim krovovima i baštama punim cveća. Kako su za mnoge od njih bile potrebne velike popravke, a njihovi vlasnici nisu sebi mogli da priušte renoviranje, počeli su da ih prodaju strancima koji su zaljubljeni u ovo mesto, posebno Englezima i Nemcima. Ovo selo je još jedan dobar primer tradicionalne arhitekture, koja je zaštićena od strane Grčke vlade, kada je proglašeno tradicionalnim Grčkim naseljem, kako bi sačuvalo stil i izgled svojih domova. U jednoj od kuća se nalazi lep Muzej folklora, koji prikazuje jednostavan način života ljudi koji su ovde živeli stotinama godina i pribor koji se koristio u nekim prošlim epohama. Interesantno je da je Teologos, za vreme okupacije Turaka, bio prestonica ostrva.U centru sela možete videti crkvu Svetog Dimitrija (Agios Dimitrios), koju odlikuje visoka, u belo omalterisana kula-sat i veliki kameni krov. Poznata je i po ikonostasu u drvorezu, koji prikazuje prizore iz Starog i Novog Zaveta. U selu se nalazi i manastir Arhangela Mihaila. Na samom ulazu u manastir sa desne strane obratite pažnju na klin za koji se veruje da je bio u hristovoj desnoj ruci, u čemu se ogleda značaj ovog manastira. Takođe, u Teologosu možete prisustvovati tradicionalnoj grčkoj, pravoslavnoj svadbi, koja se organizuje svake godine u avgustu – kroz slikovite uličice kreće se povorka od mladine kuće pa do lokalnog igrališta gde se igra, jede i pije. Teologos je danas pretvoren u gastronomski centar ostrva. Uglavnom ovde turisti dolaze na čuveno jagnjeće pečenje i jogurt sa medom, a organizuju se i tradicionalne grčke večeri. Većina taverni u Teologosu pravi hranu isključivo od namirnica koje se ovde i uzgajaju, od povrća do jagnjetine sa ražnja. Iako su autobusi dobro organizovani, u Teologosu smeštaj je oskudan, i iz tog razloga se preporučuje posetiti ga u vidu jednodnevnog izleta.

– 10 km od Limenasa nalazi se Potamia, jedno od najposećenijih i najpopularnijih mesta na ostrvu. Njeno ime potiče od mnoštva reka u ovoj oblasti, koje pritiču sa planine (grč. potami-reka).  Ovo je jedno prelepo planinsko selo na obroncima planinskog vrha Ipsarion, najviše i najveličanstvenije planine na celom ostrvu (1200 m nadmorske visine). Odavde se pruža divan pogled na planine, koje okružuju i zaklanjaju selo, bez obzira na činjenicu da je selo izgrađeno u šumovitoj oblasti i na nižim delovima obronaka Ipsariona. Okruženo je prirodno bujnom vegetacijom, koja je oblikovana izvorima i žuborom krstalno čistih voda, stvarajući male potoke između planinskih staza, pogodnih za planinarenje. Sa svojim starim kamenim kućama i drvenim krovovima čine divan niz, iza kojih se izdižu dve seoske crkve, čija se arhitektura razlikuje od ovih kuća. Vredi posetiti Crkvu Svetog Dimitrija, izgrađenu 1845. Selo poseduje jedan zanimljiv muzej posvećen renomiranom vajaru i slikaru, koji je ovde i rođen Polygnotos Vagis. Iako je još kao dete emigrirao u SAD, ovaj poznati umetnik nikada nije zaboravio svoju rodnu zemlju, a dokaz za to je i što je prilikom smrti, ostavio Grčkoj veći deo svojih umetničkih dela koje je za života stvorio. Autor je bio fasciniran i nadahnut životinjskim svetom a posebno kornjačama, pticama i ribama. Muzej Vagis je otvoren za posetioce od utorka do nedelje u samom centru Potamie. Velika važnost se pridaje karnevalu u ovom selu, koji se priprema nedeljama i mesecima unapred. U trajanju od nekoliko dana, uživaćete u zabavi u centru sela. U petak pre početka Velikog posta, priređuje se muzika, zabava, a meso sa roštilja i domaće vino se tada dele potpuno besplatno. U nedelju nemojte propustiti seoski karneval uz, takođe, besplatno vino. Dva putića izlaze iz sela: jedan se uzdiže na planinu a drugi se spušta do plaže. Put do vrha Ipsariona, iako označen od grčkog Alpinističkog kluba, nije u dobrom stanju.

– Konačno, ako se nađete u selu Potamia, ne bi trebalo da propuste da obiđete u blizini, na 3 km udaljenosti Skalu Potamiu, koja je ujedno i luka sela Potamia, gde možete probati ukusne grčke tradicionalne specijalitete. Poznata kao i Zlatna Obala (Hrisi Akti), zajedno sa selom Potamia ima oko 1200 stanovnika, koji se bave poljoprivredom i turizmom. Njeno prelepo letovalište Golden Beach, koje je zapravo produžetak plaže Skala Potamia, leti privlači veliki broj turista. Plićak je veoma dugačak, plaža skoro i da nema kamenja, samo pesak, a na njoj postoji i parkić sa ljuljaškma i toboganima, što je čini idealnom za porodice sa decom. Iako je se turizam značajno razvio u poslednjih nekoliko godina, samim tim i broj taverni, kafića, minimarketa, prodavnica, hotela i kuća za izdavanje, koji su smešteni bliže luci i plaži, turizam je i dalje ostao na prilično niskom nivou i Skala Potamia je još uvek mirno i opušteno mesto, pogodno za porodice.

PANAGIA Ovo malo tradicionalno selo, staro 300 godina, smešteno je na 9 km istočno od glavnog grada Limenasa i dobilo je ime po veoma staroj crkvi Panagia, smeštenoj u ovom području. Panagija je grčko ime za Devicu Mariju, zaštitnicu sela i u njenu čast je crkva osnovana. Svakog leta, tokom turističke sezone, 15og avgusta organizuje se festival i velika gozba u njenu čast, a ovaj dan je širom Grčke poznat i kao praznik Uspenja Bogorodice. 1840. selo je postalo prestonica ostrva, i u to vreme je kovalo svoj vlastiti novac. Tipično za ovo selo su uske kaldrmisane ulice i male bele kućice sa kamenim krovovima i natkrivenim balkonima, koji su skoro pa spojeni, da bi stanovnici mogli lako da pobegnu iz jedne kuće u drugu u slučaju da selo napadnu pirati. Mnoštvo prirodnih izvora obezbeđuju ovom selu čistu, ledenu hladnu vodu. A u centru sela je jedan mali bunar s vrlo bistro vodom koja dolazi direktno sa planine. Selo je poznato je po kapelama; ukusnim tradicionalnim slatkišima; jakom lokalnom tsipouro piću (slično ouzo-u) i prelepoj Chrisi Ammoudia plaži (Golden Beach), koja se nalazi u neposrednoj blizini. U području Pangie ima dosta hotela, soba za izdavanje i kampova. Seoski trg u senci oromnog platana, je centralna tačka celog sela, tokom celog dana i cele godine, gde se meštani i posetioci okupljaju u barovima i kafićima oko fontane pijući lokalno proizvedeni tsipouro. Ovo je naročito atraktivna, tradicionalna, ostrvska zajednica, koja sa oko 890 stanovnika i dalje održava mnogo starih običaja i načina života. Najbolji način da se upozna ovo možda i najlepše selo na Tasosu je peške. Postoji parking na ulazu u selo, gde možete ostaviti svoja kola s obzirom da su putevi građeni tako da tuda jedva može proći motor, upravo zbog pirata. Preko dana često kreću  autobusi iz Limenasa za selo a moguće je doći autobusom i iz drugih gradova na ostrvu. Takođe, nemojte propustiti da posetite Drakotripa tajanstvenu pećinu sa stalaktitima i stalagmitima koja se nalazi na oko 15 minuta hoda od Panagie.

Naše ponude za letovanje 2018. na Tasosu, možete pogledati ovde.

Autor

Tamara Kostić

Tamara Kostić

recomend 32
fb twit fb fb
Turizam joj je velika strast, i uvek je u potrazi za novim saznanjima i iskustvima iz te oblasti. Osoba je vedrog duha, komunikativna, kreativna i uvek otvorena za nove ideje i poduhvate. Ljubav prema putovanjima i avanturama ju je navela da svoju radoznalost i istraživački duh pretoči u poslovni angažman. Posebno voli Grčku, grčki jezik, njenu kulturu i ljude. Predah napravi vežbajući jogu, koja je njen omiljeni hobi.

Ostali tekstovi od istog autora