Za Egipat neki smatraju da je kolevka ljudskog roda. Najstariji istorijski spomenici su sagrađeni pre 5100 godina. Nekada je postojao Gornji i Donji Egipat sve dok na vlast nije došao Menes, prvi kralj celog Egipta i ujedinio ih. Gornji Egipat se brže razvijao od donjeg. Menes je bio vrlo vredan i mudar faraon, kako su ga Egipćani zvali. Jedan od njegovih najvećih izuma je bila sprava koja meri nivo Nila i to im je pomoglo u obradi zemlje jer su znali kada im preti poplava.
Dolina Nila je tada bila, a i sada je veoma vodoplavna svake godine. Nil je najveća reka čiji tok kroz egipatsku teritoriju iznosi 1060 km. Najgušća staništa su u dolini reke Nila, obala Sredozemnog i Crvenog mora i po koja oaza. Sve ostalo je putstinjsko tlo. Najveća pustinja na svetu Sahara, Nubijska, Arabijska i Sinajska. Oduvek je pustinja pretila, nanošena vetrom, da uništi zelene površine, međutim, ljudi pokušavaju da je zaustave kontantnim pobećavanjem obradive površine.
Egipat nekad
Kao i sve drevne civilizacije i Egipat je imao svoja božanstva, mitove i legende. Dva veoma važna božanstva su Izis i Oziris, ali su Egipćani najviše voleli boga Ra. U legendi o postanku vogova, kaže da je Ra, bog sunca, bio prvo biće u svemiru. Bio je glavno egipatsko božanstvo, davalac svetlosti i života. Egipćani su verovali u zagrobni život. Kad faraon umre, mislili su da njegova duša ponovo odlazi na nebo. Ali kako je to moguće ako mu telo trune u zemlji? Odgovor je bio da se faraoni moraju balsamovati čim umru. Sa verom i zagrobni život može se objasniti i nastanak piramida. Zoser je bio prvi faraon koji je naredio da mu se podigne piramida. Najveća i najčuvenija piramida, sagrađena je za faraona Keopsa i nalazi se u Gizi. Sa faraonima su pokopane i mnoge druge vrednosti koje su im pripadale : nakit, odeća.. Danas, nažalost sve te dragocenosti su opljačkane. Najpoznatija grobnica je Tutankamonova. Otkrio ju je engleski arheolog Haurd Karter 1922. godine. Otkrivanje Tutankamonovog blaga i grobnice donelo je mnoge legende i misterije o sudbini ljudi koji su kročili unutra. Kada je grobnica otkrivena u Kairu je nestalo struje, a Krater i njegovi saradnici su iznenada umrli od misteriozne bolesti,ali piramide ne predstavljaju jedinu značajnu stvar u Egiptu. Prvi Egipćani su pisali pismom sastavljenim od slika-simbola koji se nazivaju hijeroglifi. Ovi simboli su bili veoma zamršeni i trebalo je mnogo vremena da se urežu ili napišu. Hijeroglifi su u početku urezivani na tablicama sve dok nisu izmislili svitke od papirusa po kome je papir i dobio ime. Papirus je pravljen od trske koje je rasla u dolini Nila.
Egipat danas
Zvaničan jezik u Egiptu je arapski, uz široku upotrebu francuskog, ruskog i engleskog. Većina stanovniša je islamske veroispovesti. Egipćani su veoma privrženi veri, imaju veliki broj džamija. Nezavisnost je stečena od Engleske 1922. godine. Država je podeljena na 26 administrativnih zona. Ekonomija je nedovoljno razvijena, a najveći deo nacionalnog dohotka imaju od turizma. Glavni grad je Kairo. Ostao je poznat po svojoj antičkoj civilizaciji i po spomenicima kao što su piramide, sfinga, arheološka nalazišta, dolina kraljeva.
Hrana
Ishrana mnogih Egipćana pirinač, hleb, jagnjetinu, paradajz, jogurt, krastavac. Hleb se jede za vreme svakog obroka. Kefta i kebab su najpopularnija lokalna jela. Egipćani ne jedu svinjetinu i ne piju alkohol zbog vere.
Rečnik
Ukoliko se ikad nađete u Egiptu, dovoljno je znati neke osnovne reči
Našu ponudu za Egipat 2024 možete videti na ovom linku