Drevni čuvar piramida

U podnožju Keopsove piramide nalazi se najveća i najčuvenija statua sfinge. Najtajanstvena svetska skulptura isklesana u “živoj steni” prepoznatljiv je lik sa mnogih naslovnih strana knjiga i razglednica o Egiptu. Duga je 73m, visoka 20m uz neobičan spoj tela lava i glave faraona, sa zmijom kobrom na vrhu.

Velika sfinga se nalazi u dolini Gize, na zapadnoj obali Nila i čuva tri piramide. Sfinga je “slučajno” otkrivena 1817. godine, kada je izronila iz pustinjskog peska, kada su počela prva arheološka istraživanja pod vođstvom Đovanija Batiste Kavilje, a potpuno je otkopana 1925. godine. Zanimljivo je to da se još uvek ne zna ko je ovo osmo svetsko čudo Starog sveta napravio.

Mnogi Egipćani veruju da je napravljena po liku faraona Kefrena pre oko 4500 godina, ali takođe postoji mnogo teorija po čijem liku je urađena Sfinga. Neki veruju da je zbog njenog polusedećeg položaja, predstavlja drevnog egipatskog boga Anubisa, a smatra se i da je grobnica boga Osirisa.

Nešto što predstavalja pravo otkriće je mišljenje istoričara da ispod sfinge postoji prazan prostor, ali su egipatske vlasti zabranile dalja iskopavanja, tako da odgovor na pitanje, šta se nalazi ispod Sfinge, nikada nećemo dobiti.

Osim velike sfinge u Gizi u Egiptu su bile još dve Sfinge. Te dve sfinge su verovatno odnele vode Nila, jer su nekada  bile na samoj obali reke kao čuvari zagrobnog života.

Sfinga ima oštećen nos i postoje razne legende kako je do toga došlo. Prva je da da su je oštetili Napoleonovi ratnici u pohodu na Egipat kako bi pokazao svoju snagu, međutim ova teorija nikad nije potvrđena. Druga teroija je da je nos “nestao” prirodnim putem,a glavnu ulogu su odigrale temperaturne razlike : vreli dani i hladne noći i skupljanje odnosno širenje krečnjačkih sastojaka navlaženih rosom. Takođe se smatra i da je glava faraona naknadno stavljena na telo lava.

Sfinga je iz Egipta prešla i u druge civilizacije, a jedna od njih je i Grčka. U grčkoj, sfinga je predstavljena sa krilima i imale su glavu žene. Grci su imali jednu legendu o ovom mitskom biću. Ubijala je svakog putnika koji bi prošao pored nje,a nije umeo da reši zagonetku koju mu ona postavi. Zagonetka je bila : “Šta ide ujutru na četiri noge, u podne na dve, a uveče na tri? Heroj iz grčke mitologije,Edip joj je odgovorio da je to čovek, jer kao dete puzi na sve četiri, kao odrastao ide na dve noge, a kao starac hoda pomažući se štapom. To je bio pravi odgovor, pa se Sfinga u besu bacila u more i ubila.

Sfinga je uvek predstavljala misteriju naučnicima koji još uvek nemaju odgovore na pitanja : Ko je napravio sfingu ? Kada je to uradio ? Zašto je napravljena ? Čemu služe vrata iza njenog desnog uveta ? Kada su dozidane prednje šape ? Šta se nalazi duboko ispod nje?

Nadamo se da ćemo uskoro dobiti odgovore na ova pitanja.