9 preporuka
242 like za autora
Ideja za taj neobični spomenik potekla je od Dona Robinsona, istoričara iz Južne Dakote, a u cilju promovisanja regionalnog turizma. Prva eksplozija na planini dogodila se 1927. godine. Vajar Gutzon Borglum je bio glavni vajar. 400 muškaraca i žena je radilo na ovom projektu. Preko 90% planine je bilo isklesano. Precizni detalji lica, postignuti su upotrebom čekića i ručnih dleta. Uprkos opasnom poslu, koji je trajao ukupno 14 godina, ni jedna osoba nije poginula.
U početku ljudi nisu želeli da na steni budu isklesani predsednici već lokalni heroji : poglavica Sijuksa Crvenog Oblaka, Bufala Bila Kodija, Merivendera Luisa i Vilijama Klarka. Gutzon je u početku želeo da na spomeniku bude Suzan Entoni, koja je bila značajni igrač u pogledu ženskih prava, ali nisu imali dovoljno novčanih sredstava.
Lokalni Indijanci su se protivili izgradnji pre nego što je završena,a protive se i danas. Tokom izgradnje Maunt Rašmora, pleme Sijuksa, naročito su se protivili urezivanju likova ljudi koji su podržali ubijanje Indijanaca.
4. jula 1930. godine je bila svečana ceremonija posvećena predsedniku Vašingtonu. Nakon što su radnici shvatili da je stena gde je trebala da bude Vašingtonova glava slaba, Džefersonovu su pomerili u desno, a Vašingtonovu u levo. Na ceremoniji je prisustvovao i predsednik Ruzvelt. 1937. godine postavljena je i Linkolnova glava, a poslednja, Ruzveltova 1939. godine.
Pošto je vajar Guzton umro 1941. godine, njegov sin je preuzeo radove. Plan je bio i da se glavama dodaju tela, ali pošto nisu imali dovoljno sredstava, spomenik je zvanično otvoren 31. oktobra 1941. godine
Borglum je imao veliku viziju za Maunt Rašmor. On je želeo da izgradi sobu iza Linkolnove glave, u kojoj bi se čuvali neki od najvažnijih američkih dokumenata u kojima bi se držale Deklaracija o nezavisnosti i Ustav.
Njegov plan se nikada nije ostvario, iako su radnici počeli da rade na njemu i iskopali pećinu. Međutim, 1998. godine, 16 porcelanskih ploča koje sadrže istoriju SAD i Maunt Rašmora, postavljeno je u ovu sobu. Naravno, soba nije otvorena za posetioce.
Nacionalni spomenik Maunt Rašmor je poznat kao “Svetište demokratije” postao je jedna od najslavnijih slika Amerike i međunarodna atrakcija i jedan od najprepoznatljivih simbola u SAD pored Kipa slobode i Bele kuće. Nacionalni park godišnje poseti preko 2 miliona turista.
242
