Dragulj na Elbi – Drezden

Kultura se može interpretirati i definisati na potpuno različite načine. Međutim može se i jednostavno reći – Drezden. Mnoštvo i raskoš izvrsnih kulturnih dobara su toliko impozantni da posetioce ostavljaju bez daha. To se naročito odnosi na položaj centra grada na levoj obali Elbe, na prelepom rečnom zavoju. 

Velika ekipa hrabrih poštovalaca turističkih izazova, krenula je na putu do srca Saksonije u grad Drezden. Sneg horizontalno vejući uz vetar pada direktno u oči. No ništa nas nije moglo zaustaviti do cilja.

Kada uđete u Altštat, staro jezgro Drezdena, ispod starog mosta i sretnete se sa Umetničkom akademijom, čija kupola podseća na cediljku za limun, osetite dah prohujalih vremena. Godine tečno odlaze niz rebra ove građevine. Sve vreme uz Elbu po nama filuje hladan vetar, jer mart u ovim krajevima nije mediteranski. Na svakom koraku izviru monumentalne zidine, a u blizini su skele koje natkriljuju adaptacije srušenih delova.

Glavni grad Saksonije uništavan je “svesrdno” kao i Beograd. Razaranje u Sedmogodišnjem ratu (1756. do 1763.g), nastavio je Napoleon 1813. godine. Šlag ovog vatrenog pira, bio je 13. i 14. februar (pa neka neko kaže da je sveti Valentin svetac ljubavi) 1945. godine, napalm bombama, kada je poginulo preko 25000 ljudi, a 80% zgrada i kulturne baštine anulirano. Na nagovor Crvene armije to su obavili Englezi i Amerikanci. Jedine dve bombe su pale na drevni Prag tih dana, jer su piloti preleteli četrdeset kilometara vazdušne linije dalje i Drezden zamenili glavnim gradom Češke.

 Nailazimo u mimohodu na kombinacija baroka i socrealističkih arhitektonskih siročadi, nastalih u drugoj polovini XX veka. Svako vreme nosi svoj pečat.

Bogorodična crkva, čije orgulje i danas imaju isto sazvučje kao na otvaranju pre tri veka, kada ih je pomazio lično Johan Sebastijan Bah, dominira svojom lepotom i visinom.

Oko nje su se elipsoidno poređali: hoteli, restorani, pivnice. U restoranu Kurfurstenšanke doživljavamo prelepe trenutke uz valcere sa ozvučenja. Osnovan 1708. godine, pun antikviteta i sjajnih slika (fresaka), sa osobljem u narodnoj nošnji, uglavnom je pun lokalnog življa. To je znak da je kvalitetno, ali ne i skupo. Cene su normalne čak i za srpske standarde. Lokalno pivo Radeberg u kriglama podseća na nektar.

Na opšte iznenađenje u daljini smo ugledali “minaret”. Da li je moguće da džamija bude u okruženju katedrala? Lokalni vodič Mihaela nam objašnjava da je to u stvari dimnjak ciglane. Toliko liči na islamski verski spomenik da smo bili zbunjeni.

Residenzschloss (Kraljevski dvor) pleni svojom rustičnom lepotom. Palata Cvinger napravljena početkom 18. veka, pod svojim okriljem čuva jedanaest muzejskih dragulja. U toku šetnje oblaci se nadvijaju na zlatne oplate kapija i prete da se obruše na veliki plato u sredini Cvingera. Korak se ubrzava ali kupidoni na kružnoj stazi sprata ne dozvoljavaju da strah od kiše nadvlada. Bucmasti anđeli kao da kažu: „Zastani i uživaj“, što i činimo.

Umetnici koje je kralj Saksonije i Poljske Avgust Snažni, inače veliki esteta, slao u Firencu na usavršavanje, uneli su umetnost na velika vrata u ovaj grad. Italijanska škola oseća se u skulpturama, rozetama i na svakom koraku. Inače legenda kaže da je dotični kralj ostavio preko 360 potomaka sa vaskolikim ljubavnicama. Popisi u to vreme nisu bili precizni, pa niko ne može da potvrdi tačnost podataka. Svi znamo šta je statistika…

Slučajni turista bude u haosu pored toliko istorijskih spomenika i ponuda savremenog nemačkog okruženja. Opera “Die Semperoper”, muzeji svih tipova, fabrika porcelana “Meissen”, samo su deo ponude. Za ozbiljni obilazak svega potrebno je makar nedelju dana. Ulazak u muzeje je oko 10 evra skoro svuda. Za penjanje na vidikovac i razgledanje sa kupole je potrebno 5 evra i dobra kondicija.

Naleti vetra nagone nas da se mumificiramo u jakne i kape. Novi deo Drezdena liči na mnoge evropske metropole, sa puno pivskog i kobasičarskog šarma. Velike robne kuće u staklenim građevinama prkose vekovima koje stoje na par stotina metara dalje. Nama sa Balkana sve deluje veoma čisto, mada poznavaoci kažu da je u odnosu na zapadni deo Nemačke ovde ipak za nijansu skromnije i prljavije.

Tramvaji su bešumni a šine u nivou ulice, pa sam se neprijatno iznenadio kada su prozujali blizu. U spletu robnih kuća koje u nizu klize, lutamo u potrazi za ispunjenjem svojih kupoholičarskih potreba. Povremeno uđem u te gigante neimarstva zbog zagrevanja ali ne ulazim u radnje. Šoping je povoljniji nego ovde i sada, ali dao sam sebi reč da se neću ponašati kao pomahnitali svaštoljub.

Na ulicama nema velike gužve. Radni je dan tako da se preko milion stanovnika ne primećuje. Turisti su u formaciji grozdova i trče za nekim zastavicama i kišobranima raznih boja i obeležja, fotografišući a jednim uhom slušajući vodiče koji imaju razrađenu tehniku optimalnog obilaska. Ako je 78 objekata, to je 98 minuta i …zdravooooo. Upale mišića se leče u pivnicama a lek konzumira oralno. Ko izdrži do kraja ima sijaset čudnih fotografija i mnogo poluinformacija, ali može da se pohvali prijateljima da je video jedan interesantan detalj Evrope sa nostalgijom istočnih Nemaca, koji kažu da je socijalizam bio bolji. Ko zna? Ja ne. Ako vas put nanese ovde, slušajte i pratite samo svoje instikte i nemojte da verujete nikome. Čak ni meni.

Našu ponudu za Nemačku možete pogledati ovde.