`Romeo i Julija` je jedna priča o dvoje mladih zaljubljenih, žrtava sukoba svojih porodica, čija se ljubav završila tragično. Verzije su brojne; mnogi tvrde da se radi o istinitoj priči, a prvu verziju je ispričao jedan monah u 16 veku, 200 godina nakon što se dogodila. Danas se zna da su porodice Monteki i Kapuleti u realnosti postojale, a ono što se ne zna je da li su bile sukobljene i da li su zaista živele u Veroni. Romeo i Julija, iako predodređeni da budu neprijatelji kao što su i njihove porodice, sudbina ih spaja i oni se tajno venčavaju. Ono što je u prvi mah trebalo da unese mir među porodicama, to ih na kraju i ubija, jer niz tragičnih događaja primorava ljubavnike da okončaju svoje živote.
Vilijam Šekspir je upotrebio tragična dešavanja koja su obeležila i okončala živote Romea Montekija i Julije Kapuleti, da bi ih pretvorio u jedno od svojih remek dela, i bez sumnje je delo koje je poslednjih vekova najčešće citirano i najviše obrađivano. Teorija je koja lako može da se opovrgne, jer ne postoje dokazi da je Šekspir ikada kročio u Veronu, a u ranim rukopisima, grad u kome se odvija zaplet je Siena.
Koračajući ulicom Capello, na broju 27 nalazi se kuća Kapuletovih. Ne, nemojte misliti da je to prava Julijina kuća. Da li je uopšte postojala Julija koja je inspirisala Šekspira? Postoje mišljenja za različite ukuse, kako god, ova kuća koja se pretvorila u najposećenije mesto u Veroni i atrakciju koja u velikoj meri doprinosi popularnosti grada kao turističkoj destinaciji, nije mnogo daleko od kuće iz književnog dela. Sve u svemu, kuća je posvećena sećanju na poznate ljubavnike u 1930. godini, i mora se priznati da bolji izbor za kuću nije mogao biti napravljen.
Na ulazu u kuću, u prolazu do dvorišta, zidovi sa obe strane bukvalno su prekriveni ispisanim izjavama ljubavi, ljubavnim željama… mnogi zaljubljeni parovi ovde dolaze da se zakunu na večnu ljubav svojim partnerima. Provešćete jedan dobar deo vremena čitajuci mnoge od tih porukica. Od onih najjednostavnijih pa sve do lepih posvećenih stihova. Naravno, ostavite i vi svoju, ako nađete mesta.
Iz dvorišta u kojem je obicno gužva, možete videti balkon na kojem su se, kako legenda kaže, Romeo i Julija jedno drugome zaklinjali na večnu ljubav, i jedna vrata za ulaz u kuću, gde možete obići svaku sobu.
Iako je evidentno da se svi probijaju do balkona da bi se slikali. Ispod balkona stoji bronzana statua Julije u njenu čast. Stotine turista se fotografišu sa njom, dodirujući je za desnu dojku, što će im prema legendi doneti sreću u ljubavi.
Nedaleko odavde nalazi se Romeova kuća, veoma lepa srednjevekovna građevina od cigala, međutim, nije obnovljena i ne može se ući u nju. Iako nema toliko poseta kao Julijina, dosta je turistički posećena. U prizemlju i na prvom spratu danas je restoran, Osteria al Duca sa detaljima iz književnog dela. Šetajući ulicama Verone, dolazi se do antičkog kapućinskog manastira San Francesco al Corso, u kome je u jednoj skripti smešten sarkofag od crvenog mermera u kome počiva Julija.
‚‚Romeo i Julija‚‚ je bez sumnje najlepša priča o tragičnoj ljubavi ikada ispričana. Ako je još uvek niste pročitali, ne odlažite, među redovima tog teksta, naćićete pravo značenje ljubavi.
Naše ponude za gradove Evrope možete pogledati ovde.